Izgubljena u nijansama

Pričaj mi, slušam te...

10.10.2012.

Takvi su kakvi jesu.

Prošli još jedni izbori. Moji šesti, sa pravom glasa.

Šest puta sam dala glas kome želim, za koga sam smatrala da treba ući u tu nekakvu vlast i baviti se mojim, pa onda svim drugim životima.

Tri puta sam, onako, glasala za te koji su bili u vlasti, ali tri naredna, jok. Tada sam već imala mozga i preispitivala sebe, pa njih, šta to mi svi radimo.


Vjerujem da je svugdje tako - glasaš i opet si nezadovoljan. Glasaš, i ne vidiš izlaz, no skoro iste ljude. Glasaš sada i znaš da ćeš glasati i naredne dvije godine, za sebe i nekog drugog, a već te hvata trema.

Kome trebaš ti? Ni familiji više. Sramno. Eto nam svima sada SDA, možda budu pune džamije češće.

Za kraj im želim poželjeti neka ostanu što duže na vlasti, da ih stignu krediti prispjeli za naplatu. Uvijek Bošnjakinja, nikad SDA.


07.09.2012.

Navikla se!

Poslije pozdrava, slijedi: "jesi li se navikla?"

Navikla sam se na nešto ljepše, na zajedništvo, na razumjevanje, ali je i on navikao da pomaže u pranju suđa kad odu gosti :P.

Neću dijeliti savjete neudatim/neoženjenim, ali da hoće ovako uvijek biti, svakom bih predložila da ne čeka 28. godinu.


Amin.

09.08.2012.

Bride to be...

19.07.2012.

Jedan post posvećen mom dragom.

Danas se može reći da nekoga dugo poznaješ, iako ga tek znaš dvije godine. Rijetkost je i to da se neko druži, na sve moguće načine, a da nije u vezi. Mislim na muško-žensko druženje i ne mislim na neka prijateljstva iz djetinjstva gdje i dan danas grliš se i ljubiš sa svojim drugom na ulici, izlazite na kahve i sl.

Eh, mene je ovaj moj ispipavao haman pa cijelu godinu. Kako rekoh, družili se na sve moguće načine, obišla svašta sa njim, izletovalo se, ljetovalo se, kahvenisalo i halvenisalo. Svima bili slatki, samo se mi pravili budale. Jer i jesmo. Doduše, ja govorila, al' on ni mukajet. I ja odustanem. Kontam, ćorav bi skontao, a on ni kroz naočale ne vidi.

Još malo, pa nam je vrijeme čemu je i vakat. Nisam ga natjerala. Nekako mu drago što je sa mnom. Nije znao da će nam biti još ljepše. Samo me posmatrao i pratio - kud hodam, s kim hodam, žalim li što sam se vratila kući i jesam li gore bila puštena s lanca. Zna raju. Ništa još nije ružno čuo, valjda. Ružno = nenormalno.

A ja. Jedva čekam da počnemo živjeti zajedno, posebno mi drago što nisam otišla preko glave u nekim glupostima, da ga onako vjernog i smirenog povrijedim, iako nismo bili u vezi. Sada jesmo.


19.07.2012.

Pisma "dobre" namjere.

U zadnje vrijeme, dosta puta čujem da su se pisala nekakva pisma "dobre" namjere. Meni to više liči na nekakva tužakanja, ili ono "tata, tata, ovaj me dira". Ne znam kako je kod drugih na poslu, ali ljudi su baš smiješni kad ostavljaju tako glupe tragove za sobom. Nekad će im se obiti o glavu.

Ništa to ne bi bilo čudno i smiješno, da ista ne pišu ljudi od 50 ili 60 godina s namjerom da se neko "skine" ili eto da se dokaže da je on/ona u pravu. Neću pomisliti da je u pitanju uvlačenje u guzicu. Tada kod njih starta iščekivanje. Bolno.  Nervozno. Iščekivanje da se pređe prag i dokaže da se dugo razmišljalo i napokon razmislilo o pisanju istog.

Kad se dobro "opravdaju" i opravdaju, tada su jači za koji umobolni trening i što je najgore, dignu si rep kao da su nešto stvarno dobro uradili. Nekome kupili paket ulja i vreću brašna. Nekog okupali. Ne kontaju da su blatili sebe.


Poželim da ne budem takva kad se zasitim života i kad budem ljubomorna na nečiji smijeh. Najefektnije je zabavljati se svojim životom!

Samo posmatram.


12.07.2012.

Pusti to, jebo to!

Jesmo mi sebi svi pametni. Al' ono bas pametni.

Mi sebi svi dajemo pravo da kazemo sta neko ni u snu ne bi rekao, al' bas dajemo.

Kad neko drugi progovori, ne slusamo ga, al' bas ne slusamo.

Kad nam se neko nasmije zarad naseg dobra, mi ne hajemo, al' bas ne hajemo.

I na kraju, sami sebi dohakamo, al' bas dohakamo!


Stariji postovi

Izgubljena u nijansama
<< 10/2012 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031